Majka, ćerka,supruga, domaćica, kuvarica, spremačica, dama… U kući „sve da blista“, na ulici i van kuće, besprekoran izgled, u šerpi „da se puši“ ukusno jelo, na radnom mestu da pruži maksimum…
Ne, nije reč o nekakvom mitskom biću. Reč je o ŽENI!
Ovoga puta, o dve žene koje ,pored svakodnevnih obaveza jedu „rudarski hleb sa sedam kora“ radeći u RB Kolubara, a pritom sa osmehom pričaju o svom poslu.
Milica Ivković je rukovalac pogonske stanice C9 na površinskom kopu Polje „D“. Igrala je za fudbalsku reprezentaciju,dobrovoljno odslužila vojni rok i radila kao gardista a ni na kopovima za nju nema prepreka.
„Pet godina već radim u Kolubari i dobro sam se snašla. Trenirala sam fudbal 14 godina tako da mi ništa nije teško ovde. Jednostvno, volim izazove koji zahtevaju fizičku spremnost. Ovde na sistemu ima deset žena i sve su one dobre u svom poslu. Otežavajuće okolnosti predstavljaju vremenski uslovi ali smo navikli na njih. Nismo povlašćene jer je manjak radnika u proizvodnji“ priča Miica i dodaje da je odrasla u rudarskom kraju, završila rudarstvo i krenula stopama svoga oca koji j takođe radnik RB Kolubara.
„Ima dana kada je teško, ima dana kada je lepo ali bih u svakom slučaju preporučila ženama da počnu ovde da rade.Kolege koje su u rezervi uvek rado pomognu“ kaže ona.
Verica Spasić je takođe zaposlena kao rukovalac stanice na ugljenom sistemu Polja ‘’D’’.Ukupan radni staž u RB Kolubara joj je 30 godina, od čega je 13 godina na mestu rukovaoca stanice.
Mama je dvoje, sada već odrasle dece ali ističe da su njihova pomoć i podrška kao i podrška supruga od ključnog značaja i da joj upravo oni daju snagu.
„Sve se može izdržati. Malo je teže leti kada su veoma visoke temperature a i kako odmiču godine, ne radujem se baš trećoj smeni ,iako kada sistem stoji može malo i da se dremne“ priča kroz osmeh Verica, dok na pitanje kako usklađuje obaveze i na poslu i kod kuće i kako sve postiže,odgovara:
„Sve mogu zato što kod kuće imam podršku i od muža i od dece. Svi mi pomažu. Mogu da se odmorim, da odspavam. Na poslu imam divne kolege i kolegiice i dobro se slažemo. Dopunjujemo se, menjamo smene kada i kako kome treba,sve u svemu, uz dobru organizaciju, sve se može“ zaključuje ona.
Čini se da ne postoji ni jedn stvar koju žena nije sposobna da uradi a upravo to potvrđuju i ove dve dame ,koje zaslužuju najveće moguće poštovanje.
lazarevac.info / kissinfo.rs
