Pravoslavna crkva 22. aprila obeležava Veliki petak, koji se smatra najtužnijim danom hrišćanstva, jer je tog dana Isus osuđen i razapet na Golgoti.
Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv. Jaja su od najranijeg doba hrišćanstva simbol vaskrsenja. Na Veliki petak se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti. Na ovaj veliki dan se posti, jede se samo suvi hleb i pije voda, ne peva se, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Vaskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Uskrs je najveći hrićanski praznik, dan kada je Gospod vaskrsao, označavajući večni život. Vaskrsenje Isusa Hrista dokaz je da čovek ne prestaje da živi kada se upokoji, već da njegova duša nastavlja da živi zajedno sa Bogom. Najveći hrišćanski praznik Vaskrs označava pobedu života nad smrću. Ovaj praznik se praznuje tri dana, i uvek pada u nedelju. Najveći Hrišćanski praznik je prilika da se podsetimo na rečenicu iz Svetog Pisma koja glasi „Ljubite Boga i bližnje svoje kao same sebe“. Na Veliki petak u 15:00 časova u Hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Lazarevcu održaće se Večernje bogosluženje sa iznošenjem plaštanice.
Raspored bogosluženja u Hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Lazarevcu:
Veliki četvrtak:
- Sveta liturgija počinje u 8 časova
- Bdenije (12 Jevanđelja stradanja) počinje u 18 časova.
Veliki petak:
- Carski časovi u 7 časova i 30 minuta
- Iznošenje plaštanice u 15 časova
- Statije (Opelo Hristovo) u 19 časova
Velika subota:
- Sveta liturgija počinje u 8 časova.
Vaskrs:
- Vaskršnje jutrenje 6 časova
- Sveta liturgija 7 časova
- Večernje u 18 časova
Vaskršnji ponedeljak i utorak:
- Sveta liturgija 8 časova
- Večernje 18 časova
lazarevac.info
