U najvećem lignitskom basenu u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji je 1952. godine parnim bagerom na Polju „A“ u Rudovcima u prvom kopu Rudarskog basena „Kolubara“ počela površinska eksplotacija uglja. Generalni projekat Kolubarskog rudnika lignita 1950. godine je radio Projektantski biro FNRJ, pod rukovodstvom inženjera Filipovića. Investitor otvaranja površinskih kopova bila je Generalna direkcija uglja Narodne Republike Srbije. Na površinskom kopu krajem 1950. godine bilo je zaposleno 400, od toga u stalnom radnom odnosu 150 radnika. Uprkos velikom zalaganju u izuzetno teškim uslovima za rad, mesečno se otkopavalo 20.000 kubika jalovine, što je bilo 50% kapaciteta mašina koje su korišćene. Eksplotacija uglja na kopu „A“ trajala je do 1966. godine, u tom periodu ukupno je otkopano 6.397.621 tona uglja i 12.681.701 kubika otkrivke. Radovi na otvaranju drugog površinskog kopa Polja „B“ počeli su 1952. godine, nakon otvaranja mnogi radnici prvog kopa odlazili su na nove površinske otkope „Kolubare“ da prenesu bogato iskustvo svojim kolegama.
Danas lokacija nekadašnjeg Polja „A“ u Prkosavi je potpuno rekultivisana površina, te mnogi mladi naraštaji ne mogu ni da zamisle da je na tom mestu nekada bio površinski kop. Mesto prvog kopa danas je prostor na kome se gaji voće u okviru rasadnika. Pored bujnog zelenila tu je i jezero koje meštani koriste za osveženje tokom letnjih dana. Goran Perišić, šef Odeljenja za administativno-tehničku podršku u radu IO je u izjavi za medije govorio o početku rada „Kolubare“.
„Ovo mesto je takozvana istočna granica svih kopova RB „Kolubara“. Sa mesta na kome se nalazimo otkopavana je jalovina i kipana ka Tuležu i Strmovu, a na ovo mesto je kasnije dovožena jalovina sa Polja „B“. Mnogi kada govore o „Kolubari“ se ne sete značaja prvog površinskog kopa, posle jame Prkosava, jame Kosmaj i Junkovac gde su mnogi radili u jako teškim uslovima, ali i izgubili živote. Treba napomenuti da je pre otvaranja Polja „A“ 1948. godine napravljena montažna kolonija, nakon čega je 1951. godine započeta izgradnja nove kolonije koja je završena 1953. godine i postoji i danas. Svi stručnjaci i radnici vezani za rudarstvo su u to vreme dolazili u Rudovce. Ne smemo zaboraviti kako je sve počelo jer sve što danas imamo dugujemo prvom kopu.“
Goranov otac, Radojko Perišić kao penzionisani radnik RB „Kolubara“ i meštanin Rudovaca govorio nam je o početku rada i razvoju „Kolubare“.
„Kada je počeo sa radom prvi kop ja sam bio jako mali, imao sam devet godina. Sećam se da su meštani bili u čudu jer su tada prvi put videli neke mašine. Sve oči su bile uprte u Polje „A“. Kasnije kada se izgradila kolonija u Rudovcima dolazili su samci iz svih krajeva Srbije koji su se zapošljavali u „Kolubaru“. Nekoliko meseci nakon otvaranja Polja „D“ počeo sam da radim na kopu. Sve smo radili ručno, bilo je jako teško. Imao sam beneficiran radni staž, a 1993. godine sam otišao u penziju. Sećam se da su radnici Polja „A“ radili sve ručno, nije bilo trake, bio je ručni kolosek, sve su fizički gurali sa jednog kraja na drugi.“
Danas se ugalj otkopava na četiri površinska kopa Polju „B”, Polju „D”, „Tamnava-Zapadnom polju” i površinskom kopu „Veliki Crljeni”. U procesu rada, ova četiri kopa, koja se prostiru na površini od oko 80 km², na području opština Lazarevac, Lajkovac i Ub, čine jednu tehnološku i proizvodnu celinu. Godišnje se u RB „Kolubara” proizvodi oko 30 miliona tona uglja i oko 70 miliona kubika otkrivke. Za industriju i široku potrošnju godišnje se isporuči oko 1,2 miliona tona lignita.
lazarevac.info / kissinfo.rs
